WorldWideScience

Sample records for raspade tverdogo rastvora

  1. Uklanjanje jona olova iz vodenih rastvora upotrebom prirodnog i Fe(III)-modifikovanog zeolita

    OpenAIRE

    Kragović, Milan M.

    2014-01-01

    Gvožđe oksidi i prirodni zeoliti su efikasni adsorbenti jona teških metala iz vodenih rastvora. Međutim, kako bi se unapredile adsorpcione osobine i gvožđe oksida i prirodnih zeolita prema različitim zagađivačima, gvožđe oksidi se često impregniraju na površine poroznih zeolitskih minerala. Kako bi se dobio efikasniji adsorbent jona olova iz vodenih rastvora, u ovoj doktorskoj disertaciji je urađena modifikacija prirodnog zeolita-klinoptilolita iz ležišta Zlatokop, Vranjska Banja u Srbiji kom...

  2. Ispitivanje antimikrobnih aktivnosti materijala na bazi kalcijum hidroksiapatita

    OpenAIRE

    2011-01-01

    Antimikrobni materijali na bazi hidroksiapatita su potencijalno atraktivni za širok spektar primena u medicini. Monofazni srebro-, bakar- i cink-dopirani hidroksiapati (MxCa10-x(PO4)6(OH)2, M = Ag, Cu ili Zn, 0,002 ≤ x ≤ 0,04) su sintetizovani korišćenjem metode neutralizacije. Ova metoda se sastoji od rastvaranja oksida metala (Ag2O, CuO ili ZnO) u rastvoru H3PO4, i sporog dodavanja rastvora u suspenziju Ca(OH)2 radi homogene raspodele dopantnog jona. Kvantitativna elementala analiza je p...

  3. Adsorpcija pesticida na zeolitima, polianilinu i njihovim kompozitima

    OpenAIRE

    Milojević-Rakić, Maja

    2014-01-01

    Katalitička svojstva Fe-modifikovanih zeolita zavise od formiranja dimernih i oligomernih vrsta gvožđa, kao i čestica gvožđe-oksida. U ovoj doktorskoj disertaciji je sinteza Femodifikovanih ZSM-5 zeolita izvedena metodom jonske izmene iz razblaženih rastvora različitih soli (Fe(III)citrata, Fe(II)oksalata i Fe(III)nitrata). Pokazano je da aktivnost Femodifikovanih zeolita kao katalizatora zavisi od soli gvožđa u čijem prisustvu se vrši izmena, što ukazuje da je moguće, iz razbl...

  4. Biosorpcija odabranih teških metala kompostom Myriophyllum spicatum

    OpenAIRE

    Milojković, Jelena

    2015-01-01

    U okviru ove doktorske disertacije ispitana je mogućnost primene invazivne korovske akvatične biljke Myriophyllum spicatum i komposta nastalog mikrobiološkom razgradnjom ove biljke, kao biosorbenata za uklanjanje odabranih teških metala iz vodenog rastvora. Biljka potiče iz Savskog jezera, Beograd, Srbija, a kompost sa deponije na koju se odlaže ova biljka, posle košenja. Za biosorpciju Pb(II) primenjeni su Myriophyllum spicatum i kompost, dok je za simultano uklanjanje odabran...

  5. Struktura i svojstva plazma sprej Aps - Nikal - Aluminid prevlake

    Directory of Open Access Journals (Sweden)

    Mihailo Rade Mrdak

    2013-06-01

    ženi povišenim i visokim temperaturama (Liu, White, 1985, pp.365-371, (Cahn, 1991, pp.18-25, (Chen, et al., 1993, pp.357-363, (Liu, Sikka, 1986, pp.13-16. Konkretno, ove prevlake imaju potencijalnu tražnju u avio-industriji i drugim industrijskim granama visokih performansi (Chen, et al., 1993, pp.357-363, (Liu, Sikka, 1986, pp.13-16. Ni20Al prevlaka tipično se koristi kao vezni sloj da poboljša adheziju naknadno deponovanog gornjeg sloja, kao srednji sloj za ublažavanje neusklađenosti materijala sa različitim koeficijentima termičkog širenja, kao oksidaciono otporan vezni sloj za radne temperature do 650°C, za zaštitu i revitalizaciju delova uzrokovanih habanjem, oksidacijom i vibracijama. Da bi se dobio funkcionalni sloj neophodno je pažljivo odabrati kombinaciju plazma sprej parametara. Jedan od bitnih atmosferski plazma sprej parametara je plazma sprej odstojanje koje znatno utiče na oksidaciju istopljenih čestica u toku deponovanja na podlogu i na veličinu i sadržaj pora. Prevlake deponovane sa optimalnim parametrima su guste sa metalurškom vezom na interfejsu sa osnovnim materijalom. Prah Ni20Al deponovan plazma sprej postupkom na atmosferskom pritisku proizvodi lamelarne prevlake, koje se sastoje od čvrstog rastvora  α-Ni u kojem se nalaze faze γ'-Ni3Al i u tragovima faza NiAl (Knotek, Lugscheider, 1976, pp.244-251, (Knotek, et al., 1980, pp. 282-286. Po dvojnom dijagramu Ni-Al, faza γ'-Ni3Al  se gradi sa  sadržajem aluminijuma od 12,5-14 tež.%Al, a faza NiAl sa  sadržajem aluminijuma preko 17 tež.%Al (ASM Handbook, 1992. Između lamela osnove na međugranicama se nalaze oksidi  NiO i γ -Al2O3 i pore. U ovom radu prikazani su rezultati eksperimentalnih istraživanja uticaja plazma sprej odstojanja (PS na mikrostrukturu i mehanička svojstva slojeva prevlake Ni20Al. Glavni cilj je bio da se prevlaka primeni na utvrđivaču  turbo- gasnog  motora GTD 2PV8 na radarskoj stanici. Urađene su tri grupe uzoraka sa tri različita plazma sprej

  6. Karakterizacija vakuum plazma naprskane kobalt-nikal-hrom-aluminijum-itrijum prevlake

    Directory of Open Access Journals (Sweden)

    Mihailo R. Mrdak

    2013-12-01

    estice praha i precipitati, što ukazuje na pravilnije razlivanje čestica praha u vakuumu u odnosu na atmosferski pritisak. Na slici 11. je prikazana (SEM mikrostruktura prevlake testirane na oksidaciju u peći za termičku obradu  bez zaštitne atmosfere na 1100°C u trajanju od 240 sati. U mikrostrukturi Co32Ni21Cr8Al0.5Y prevlake došlo je do očekivajuće promene u poređenju sa mikrostrukturom prevlake u deponovanom stanju. Izlaganjem Co32Ni21Cr8Al0.5Y prevlake na 1100°C smanjila se stabilnost β(Co,NiAl faze zbog difuzije Al. Aluminijum je iz β faze popunio oksidni sloj na površini prevlake i povećao debljinu β - zone iscrpljene sa Al svetlo sive boje označene crnim strelicama na sl.11(Cheruvu, et al., 2000, pp.50 - 54, (Mobarra, et al., 2006, pp.2202-2207. Na površini prevlake pored oksida α-Al2O3, formirala se i TGO zona. U TGO zoni, pored zaštitnog oksida α - Al2O3, prisutna su i spinel jedinjenja kao što su CoAl2O3 i NiAl2O3 ili (Ni,Co(Al, Cr2O4 (Tang, et al., 2004, pp.228-233. U zoni blizu zaštitnog oksidnog sloja α - Al2O3 i TGO zone nije prisutna β(Ni,CoAl faza jer je površinski sloj iscrpljen sa Al (Nicholls, Bennett, 2000, pp.413-428. Samo je mala količina Al ostala u regionima bogatim (Ni,Co (Leea, 2005, pp,239-242. U području ispod TGO zone egzistira β - iscrpljena zona sa Al. Debljina β - iscrpljene zone je od 5 - 8μm zbog dugog izlaganja prevlake na visokoj temperaturi i zbog potrošnje aluminijuma i rasta TGO sloja (Nicholls, Bennett, 2000, pp.413-428. U donjim slojevima prevlake jasno se uočava netransformisana svetlo siva faza čvrstog rastvora γ - (Co,Ni i Cr rastvora i tamno siva β(Co,NiAl faza. To ukazuje da se za 240 sati Co32Ni21Cr8Al0.5Y prevlaka nije degradirala. Zaključak U ovom radu, vakuum plazma sprej postupkom (VPS su deponovane Co32Ni21Cr8Al0.5Y prevlake sa tri odstojanja 270, 295 i 320mm supstrata od plazma pištolja. Proučavane su i analizirane strukture i mehaničke karakteristike prevlaka u deponovanom stanju

  7. Prikaz knjige Srećka Stopića: Sinteza nanočestica metala ultrazvučnim raspršivanjem u uslovima pirolize / Review of a book by Srećko Stopić: Synthesis of metallic nanosized particles by ultrasonic spray pyrolysis / Обзор книги Сречка Стопича «Синтез наночастиц металлов ультразвуковым распылительным пиролизом»

    Directory of Open Access Journals (Sweden)

    Milena D. Stopić

    2015-10-01

    оторого отслеживаются в режиме онлайн. Сбор наночастиц проводится в электростатическом поле. Рост производственных объемов порошковых изделий, изготовленных методом ультразвукового распылительного пиролиза способствовал успешному внедрению данного метода для синтеза порошка серебра из раствора серебра нитрата. / Nanotehnologija pripada ključnim inovativnim tehnologijama za proizvodnju prahova. Raspršivanje prahova ultrazvučnom pirolizom višestruko je korišćeno za formiranje čestica nanoprahova metala, oksida i kompozita. Ovaj rad odnosi se na nanočestice srebra, bakra i zlata, formiranih ultrazvučnom pirolizom korišćenjem horizontalnog i vertikalnog reaktora. Direktna sinteza nanočestica na bazi Ru-TiO2 i RuO2-TiO2 sa strukturom sastavljenom od jezgra i ljuske dalje je ispitivana. Molarni udeli prekursora, tip rastvarača i procesna temperatura imaju odlučujuću ulogu u formiranju čestica sa ovom kombinovanom strukturom. Zatim, ispitivan je uticaj reakcionih parametara (temperatura, vreme zadržavanja, koncentracija rastvora i frekvencija ultrazvuka na morfološke karakteristike pripremanih nanočestica. Uvećanje temperature od 150°C do 1000°C vodi od jednog nepravilnog oblika do proizvodnje sfernih čestica. Nakon toga, bio je predložen model formiranja metalnih nanočestica od kapi aerosola. Korišćenjem procesa raspršivanja preko ultrazvučne pirolize idealno sferne čestice dobijene su na temperaturi ispod tačke topljenja. Uređaj za određivanje raspodele veličine čestica korišćenjem različite pokretljivosti čestica u elektrostatičkom polju korišćen je za on-line analizu tokom proizvodnje čestica. Sakupljanje nanočestica izvršeno je u elektrostatičkom polju. Uve